Лична преписка садржи писма кнеза Милоша и кућепазитељке Ане Рафелсбергер, и то 19 писама кнеза Милоша упућених Ани из 1848-1851, и 9 Аниних писама кнезу Милошу из 1849-1850.
Анина писма кнезу углавном су топла и емотивна и у њима му изражава своју љубав и приврженост, тугује што су растављени и пише како једва чека његов повратак. Нека Анина писма написао је Ђура Даничић, који је Ану учио српски језик. У писмима га уверава у своју оданост и пише да неће бити као „оне”. Ословљава га са „Драги мој и добри Господару”. У неким писмима га извештава о свом раду и да добро одржава кућу у Бечу која јој је поверена на чување. Убеђује кнеза у своју љубав и тврди да њој није стало до кнежевог богатства и да то није разлог њене наклоности.
Милошева писма Ани из Петрограда (10) пуна су топлих речи и уверавања у његову наклоност према њој. У писмима је саветује како да води кућу у Бечу, шаље јој новац и „мали знак њихове љубави и живота”. Радује се што учи српски језик и захваљује јој се на портрету који му је послала. Извештава је о свом здрављу и нада се да ће ускоро бити заједно. У писмима која је слао из Букурешта његов тон се битно променио, није више благонаклон већ срдит. Чуди се што му не одговара на писма и пита се да ли се „у њеној глави штогод комбинира”. Прекорева је и говори јој да је неискрена и да је злоупотребила његово поверење, те се недолично понашала у његовом одсуству. Наређује јој да се хитно и без поговора исели из куће и да га остави на миру. Такође јој пише да не мора да долази у Букурешт и да му више не пише. Издао је налог Цинеру да попише ствари у кући у Бечу и да их сачува од пропасти, и строго јој поручује „Ја сам господар својих ствари”.
Такође, међу личним писмима проналазимо и 14 сачуваних писама Фани Хипенбергер[1] упућених кнезу Милошу из 1849-1850. Ова преписка углавном се односила на Фаникино потраживање новца за издржавање и издржавање њиховог ванбрачног сина Александра.
[1] Према подацима из писама са њом је имао ванбрачног сина Александра, плаћао је алиментацију.