Вујићеву збирку, која већим делом представља преписку од краја 16. па до почетка 20. века, можемо поделити у четири групе:

1. Преписку из 17-18. века.
2. Преписку кнеза Милоша Обреновића.
3. Преписку Косте Анастасијевића, српског агента у Букурешту.
4. Преписку истакнутих личности српске историје и културе 19. и 20. века.

Документа ове збирке инвентарисана су током јула и децембра 1948. године, затим су уследили прекиди који су трајали четири године, да би инвентарисање било довршено у јуну и августу 1957. године.

Преписка из 17-18. века садржи 272 писма, од којих је најстарије писмо јеромонаха Димитрија из Сент-Андреје од 15. априла 1696. године. Међу овом преписком, налазе се и писма Христифора Жефаровића, Јована Мушкатировића, Алексија Везилића, митрополита Мојсија Петровића, Викентија Поповића и Павла Ненадовића. У овој групи докумената претежно је заступљена преписка Димитрија и Илариона Руварца са црквеним великодостојницима. Ова преписка је значајна за проучавање историје Карловачке митрополије.

Кореспонденција кнеза Милоша садржи 1427 докумената, и то преко 600 копија писама приватне и пословне природе које је кнез Милош упутио разним личностима, затим 565 оригиналних писама многих личности упућених кнезу Милошу, међу њима и Илије Гарашанина, Љубомира Ненадовића, Мише Анастасијевића, Алексе Вукомановића, Вука Стефановића Караџића, Данила Медаковића, као и судска акта процеса вођених код бечких судова. Готово целокупна преписка датира из периода када је кнез Милош живео у емиграцији, после 1839. године.

Преписка Косте Анастасијевића, дугогодишњег српског агента у Букурешту, садржи 540 писама, од којих 428 оригинала и 108 копија писама и телеграма повезаних у Књигу копија. Већина писама, упућена је кнезу Милошу и тичу се вођења економије кнеза Милоша у Влашкој.

Књига копије писама (Kopierbuch), Косте Анастасијевића, српског агента у Букурешту од 1. јануара 1860 – 21. фебруара 1861 године, садржи 108 копија писама и телеграма кнезу Милошу и другим личностима на српском, француском и немачком језику. Неоштећена књига садржи 78 копија писама и 30 депеша, и то: кнезу Милошу 37 писама и 13 депеша, кнезу Михаилу 10 писама и 5 депеша, др Карлу Пацеку, надзорнику имања у Влашкој 7 писама и 1 депеша, Миленку Теодосићу, мајору и кнежевом ађутанту 4 писма, Филипу Христићу министру и кнежевом представнику 2 писма, Кости Цукићу, министру 1 писмо, митрополиту Михаилу 1 депеша, барону Турки 1 писмо и још 8 депеша приватним лицима.

Писма и депеше су приватног, политичког и службеног карактера. Главна тема писања су кнежеве мошије у Влашкој, издавање под аренду и продаја, као и разни спорови у вези са вођењем економије. Званични извештаји говоре о приликама у Влашкој и Молдавији, избору кнеза Кузе и отварању Народне скупштине. Ту су и изјаве саучешћа поводом смрти кнеза Милоша,(3 писма на стр. 139-145); затим о побуни у Краљеву и околини против власти (2 писма); о бродовима на Дунаву са кријумчареним оружјем за Мађарску и Србију,(2 писма); о незадовољству против кнеза Кузе, о побуни народа у Бесарабији против кнеза и његовог правитељства.

Преписка из друге половине 19. века и са почетка 20. века обухвата писма низа истакнутих личности српске историје и културе, међу којима су и: Јоаким Вујић, Ђорђе Магарашевић, Матија Бан, Радоје Домановић, Јанко Веселиновић, Манојло Грбић, Владан Ђорђевић, Јован Жујовић, Лука Зима, Симо Матавуљ, Јоксим Новић – Оточанин, Тихомир Остојић, Милан Решетар, Милица Стојадиновић-Српкиња, Милорад Шапчанин и Јован Јовановић Змај. Писма потоњег укључују и књижевне саставе и илустрације које је сам радио. Преписка углавном садржи материјал који говори о животу ових личности и помаже нам да личности и догађаје сместимо у историјски оквир времена у коме су живели и стварали.

У богатој архивској збирци Јоце Вујића налази се неколико оригиналних Змајевих рукописа. Ту су три песме (песме су од две, три и четири строфе са по четири стиха) у рукопису, илустроване и потписане са Ч.Зм. На свим песмама је ознака Гармонд, што указује на чињеницу да су песме биле припремљене за објављивање и да су највероватније објављене у неком дечјем часопису попут Невена. Уз песме су и Змајеви коментари: Песма са сликом или Слика на средини колумне. Песме су: Комендија за грош, На путу живота и Згодно место. Осим тога у збирци се налазе и четири прозна текста. То су краће илустроване приче: Лија у кокошињаку, Облак, Бркајлије и Даув, тигрокоњ.

Посебну групу у збирци Јоце Вујића чини стотину осамдесет пет докумената из српско-турског рата 1875-1878. године и из ратова од 1912. до 1918. године, махом војних и политичких извештаја и отворених и шифрованих телеграма. Телеграми су писани углавном руком на српском језику (ћирилицом), али има телеграма и на српском језику, (латиницом), француском и италијанском језику. Писани су графитном оловком или црним пенкалом. Један број телеграма је шифрован. Читљиви су и углавном неоштећени, а послати су претежно из Београда и Ниша, Скадра, Градишта, Крагујевца, Никшића, Призрена, са разних војних положаја и са Цетиња.

Архивска грађа у приватним збиркама Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” од највећег је значаја за културолошка и културноисторијска изучавања наше прошлости. По богатству садржаја и вредности докумената која чине ову збирку ова грађа с једне стране представља изузетно значајну културну баштину, а с друге стране указује се као научна грађа од изузетног значаја и важности. Анализом грађе, њене провинијенције, структуре и садржаја, бива очигледно да је Јоца Вујић систематично и методолошки годинама прикупљао грађу за културну историју. Будући да ова збирка садржи углавом документа, преписку, рукописе и књижевне саставе с краја 16. до почетка 20. века, који су драгоцени извори за историјска и тематска изучавања, самим тим подложна је архивистичкој и документалистичкој обради. Приватна писма, лична и друга документа, књижевни списи, романи, збирке песама, леци, плакати, мноштво познатих имена од најстаријих времена па све до данас, у највећем случају све необјављено, чека свог издавача.

Централни део архивске збирке Јоце Вујића и прави драгуљ за будуће истраживаче чине документа која су некада припадала архиви кнеза Милоша Обреновића тј. кнежевој канцеларији. Милошеву архиву наследила је заједно са кућом породица Бајић и пренела је у свој дом у близини Темишвара. Јоца Вујић, сазнавши да се архива чува у Темишвару отишао је тамо 1925. године и купио је целу. Кнежева архива садржала је 1071 докуменат из времена када је кнез Милош живео у изгнанству. Куповином ове вредне архиве сачувана је занимљива и значајна кнежева коресподенција. Милошева преписка заједно са документима Књажевске канцеларије који се чувају у Архиву Југославије чини једну целину и указује се интересантном грађом за истраживачки рад о животу кнеза Милоша и његове породице. Наиме, у документима Књажевске канцеларије налазе се породична писма из 1815-1839, док је кнез Милош био у Србији, док су писма у заоставштини Јоце Вујића из периода Милошевог изгнанства, 1839-1858 те представљају логичан наставак. Истраживањем и анализом ових писама као целине може се колико-толико добити целовита слика о животу кнеза Милоша, целе његове породице као и о развоју породичних односа породице Обреновић.

Архивску грађу Вујић је марљиво прикупљао годинама и брижно се старао о њима. Највећи део ове колекције купио је од старог проте и историчара Димитрија Руварца. Грађу је уредно пописивао и о њој водио каталог. Листајући овај каталог примећује се да је Јоца Вујић унео рубрике које веома подсећају на рубрике које постоје у инвентарној књизи׃ датум уписивања, датум са документа, ко је послао документ, ко је потписао или издао документ и опис документа или акта. Осим тога, Вујић је архивску грађу класификовао и поделио по групама као нпр.׃

II Оригинални закони и важне наредбе из Србије од 1834-1914.
III Упутства и наредбе српских владара од 1840-1898.
IV Штампани закони и прокламације из Србије од 1839-1913.
V Разни званични списи из Србије.

Такође, у каталогу поред сваке групе докумената стоји потпис тадашњег управника Универзитетске библиотеке, Уроша Џонића и датум када је преузео поједине групе докумената за Библиотеку.